Izdržavanje mongolskih nomadskih porodica zavisi od zemlje. U prošlosti je bilo mnogo pašnjaka za njihovu stoku , a hranu i vodu su lako nalazili u okolini. Međutim, sve se to promenilo, jer klimatske promene negativno utiču na njihov način života.

Photo by Tonio94 and used under a Creative Commons license.

Poslednji članak Joshua Kucera u Eurasianet ističe neke od ovih promena:

Globalno zagrevanje ima snažne efekte na mongolske nomade koji čine oko 40% of ukupno 3 miliona stanovnika.
Od 1940, srednja temperatura vazduha je povećana za 1,6 stepeni po Celzijusu. Prema Ministarstvu prirode i zaštite životne sredine, topli talasi su sve duži, a uzorci količine kiše postaju “prilično promenljivi; dok se na jednom mestu ta količina smanjuje, na drugom mestu u blizini se povećava.” Pustinja Gobi koja se nalazi na jugu zemlje lagano se širi ka severu.

To širenje pustinje Gobi smanjuje površine pašnjaka koji su značajni izvori hrane. Ova populacija je takođe suočena sa krizom u snabdevanju pijaćom vodom , kao što je opisao bloger Mandah, koji se bavi ovim pitanjem:

Snežni vrhovi visokih mongolskih planina i mongolski glečeri se tope i smanjuju zbog globalnog zagrevanja. Debljina snega će se do 2039 smanjiti za 131 cm. Prema naučnicima, ceo svet će početi da se suočava sa nestašivom pijaće vode do 2020, a 108 miliona ljudi zaista mora da savlada nestašicu pijaće vode do 2025. Od 1996, nivo podzemnih voda u Mongoliji se konstantno smanjuje. Neka od najvećih jezera u regionu Gobija, kao što su: Taatsiin tsagaan, Adgiin tsagaan, Ulaan, Orog, kao i mnoge reke, su presušili.

Bloger i lokalni botaničar Ariungerel dodaje informacije o ovim promenama:

U današnje vreme značenje fraze “voda je bogatstvo” postaje jasnija. Naša zemlja se nalazi daleko od mora i u poređenju sa drugim zemljama ima manje površinskih i podzemnih izvora vode. Naši ljudi usmeravaju njihove živote u pravcu izvora vode, na primer udaljena oblast može biti iskorišćena samo  zimi, jer tekući izvori vode su tamo oskudni i samo im je sneg dostupan.  Stariji ljudi su rekli  da su navikli da koriste količinu gutljaja vode za umivanje i pranje ruku, ali u savremenom svetu mi koristimo mnogo više vode za iste potrebe. 

Mnoga od ovih pitanja nisu dovoljno poznata u zemlji, a još  manje u svetu. Ipak, jedan lokalni projekat pod nazivom Nomad Green je preuzeo inicijativu edukacije u korišćenju građanskih medija kao što su blogovi, foto i video blogovi kako bi se na taj način ispričala priča o ovoj zemlji i nekim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. Projekat je započeo u 2009-toj kao partnerstvo između različitih organizacija i institucija, i do danas se održalo nekoliko radionica u Ulaanbaatar-u glavnom gradu Mongolije kao i u drugim gradovima.

Photo of Nomad Green workshop by Portnoy (Working Man) and used under a Creative Commons license.

Projekat je već pokazao pozitivne rezultate u edukaciji stanovnika Mongolije kako da koriste ove alate da bi ispričali njihove priče u vezi sa izazovima zaštite životne sredine u njihovoj zemlji. Jedan od dokaza je da su prethodno pomenuti  blogeri (Mandah i Ariungere)  deo Nomad Green projekta, što samo dodaje glasove zabrinutih za budućnost životne sredine Mongolije.