na srpskom

Nedavno je nekoliko blogera iz Makedonije postavilo na svom blogu dokumentarac pod naslovom “Čija je ovo pesma?” bugarske režiserke Adela-e Peeva i počeli su da diskutuju. Film je snimljen po ideji koja joj je sinula dok je sa prijateljima večerala u Istanbulu (jedan makedonac, jedan srbin, jedan grk i turčin), i kada je svaki od njih rekao da pesma koja se čula u pozadini dolazi iz njihove zemlje.

Arheo Blog je prvi objavio [mkd] kratak pregled dokumentarca:

[…] Iako dokumentarac nema nikakvih političkih tendencija, potraga za identitetom pesme pokazuje potragu za identitetom i nestrpljenje naroda sa Balkana. Pošto nije bila upoznata sa situacijom, umesto da ih povezuje, u nekim trenucima Peeva je morala da se pozabavi snažnim reakcijama ljudi s kojima je razgovarala, a koji su mislili da ih vređa. U pokušaju da poveže kulturno nasleđe Balkana, i to ovaj put kroz muziku, Adela Peeva će na kraju zaključiti da je gotovo nemoguće verovati kako samo jedna pesma nepoznatog porekla može proizvesti mržnju među ljudima. To se vidi na kraju filma u sceni gde se jedna zabava pretvara u polje koje gori, a koju su spasili “ljudi različitih narodnosti”. Ovo se dešava na granici između Bugarske i Turske.

To je zaista dobar dokumentarac, ali su me zaintrigirale dve činjenice koje su iznete u filmu – “Da je ovo ratna pesma i da su ritmovi iz Severne Evrope zato što oni nisu karakteristika Balkana.” Na Vama je da odredite kakva je to pesma.

Bilo je nekoliko različitih reakcjia kada je Arheo Blog-ov post objavljen [mkd] na Kajmak.ot:

Arwena:

Ne znam zašto uvek postoji tendencija da se traže dokazi i razlozi nacionalnih sklonosti. Na Balkanu je to uvek slučaj zato što su politika i istorija neraskidivo povezane. Ja prihvatam da “dokumentarac nema nikakvih političkih tendencija” zato što je napravljen s drugom namerom. Verovatno nije imao taj motiv na početku, ali rezultat pokazuje nešto sasvim drugačije. To smo videli već nekoliko puta kada postoji mešavina kulturnog nasleđa i dostignuća različitih naroda i civilizacija. Sve ono što se tiče umetnosti i što uključuje više strana, po prirodi ovog regiona vodiće nacionalizmu i shvatiće se da ima političke tendencije.

Zlochko:

Da, da. Izgleda da su strašno naivni razlozi da se pronađe pravo poreklo te pesme. Zato ona kaže bosancima da srbi imaju original (iako još nije bila u Srbiji), srbima svira bosansku verziju, a bugarima kaže da turci tu pesmu svojataju.

Ništa nije naivno u ovom dokumentarcu … i ako ima nečega previše, to je politika. Ali dobro je da je napravljeno na taj način – prikazuje narode iz ovih krajeva na najbolji način .

Bloger Razvigor je takođe objavio video i napisao [mkd]:

[…] Autorka filma u delu za Albaniju kaže da bi se vratila, i to se zaista desilo u njenom zadnjem filmu „Razvod na albanski način“. Da li se i taj film može naći na internetu?

O tome sam razmišljao dok sam tražio makedonskog Micheal Moore-a [mkd].

Postoje dve verzije pesme na makedonskom: Prilepska „Oj ti Paco Drenovčanke“ i Tetovska „Oj devojče, ti Tetovsko jabolče.“

Originalno objavio Elena Ignatova

 Verzija za štampu